Kada si dobar haker svi te znaju. Kada si najbolji haker, niko te ne zna

Ovde nema exploita, nema skenera IP portova ni besplatnih softvera. Ovde su odškrinuta vrata sveta ljudi koji uporno iz dana u dan guraju napred granice tehnologije i koji su zaista posebni na svoj način - jer su lucidni i uporni. Za neke su kriminalci. Za neke su heroji. Šta god bili, mora im se priznati da su majstori!

Blog about hacking culture in Serbian language. Roots, history, news, videos and much more...
 
Приказивање постова са ознаком Jargon File. Прикажи све постове
Приказивање постова са ознаком Jargon File. Прикажи све постове

Hakerski rečnik i Hakerska enciklopedija

0 komentara
Dva najveća dokumenta koja govore o načinu izražavanja hakera jesu Hakerski rečnik (Jargon File , kasnije poznat pod imenom „The New Hacker’s Dictionary“) i „Hakerska enciklopedija“. Ove knjige predstavljaju pravo blago hakerske kulture, a njihova vrednost i obim se povećavaju iz dana u dan zajedno sa napretkom hakera, a samim tim i tehnologije.

Originalni Jargon File nastao je 1970. godina kada su tehničari iz laboratorija MIT-a, Stanforda i ARPANET-a počeli da sastavljaju dokument koji se sadržao stručne izraze koje su upotrebljavali. Prve reči je upisao Raphael Finkel sa Stanfordskog univerziteta (Stanford University), iako su neki od tih izraza nastali znatno ranije, još tokom 1960tih kada je MIT uveo upotrebljavanje računara u železnici. 1976. godine Mark Crispin je kopirao dokument iz Stanforda u kompjuter MIT-a i nazvao ga je SAIL JARGON. Ubrzo posle toga, dokument je preimenovan u JARGON, a Mark Crispin i Guy L. Steele Jr. su nastavili da ga dopunjuju novim izrazima. Finkel tada prestaje da radi na dokumentu, a na njegovo mesto u ime stanfordske laboratorije dolazi Don Woods.


Na svoje prvo objavljivanje, Jargon File je čekao do 1981. godine. Tada ga je haker Charles Spurgeon velikim delom objavio u almanahu Stewart Brandt’s CoEvolution Quarterly. Drugo objavljivanje Jargon Filea dogodilo se 1983. godine kada ga je Guy Steele objavio pod nazivom Hakerski rečnik. Od tada, pa narednih sedam godina, dokument je prestao da se dopunjuje i menja. Priče o njemu kružile su kao legenda, ne samo u blizini Stanforda i MIT-a. Tada niko nije shvatao kakav će uticaj dokument imati na hakersku kulturu za koju je on, iako godinama nedopunjavan, bio nešto posebno o čemu se govorilo sa poštovanjem. 1991. godine Eric S.Raymond uz pomoć Guya Steelea „oživljava“ Jargon File i on postaje osnova knjige „The New Hacker’s Dictionary“. Autori su se tom prilikom obavezali da će održavati on-line verziju dokumenta, da će nastaviti da arhiviraju nove termine i stavljati ih na korišćenje hakerskoj zajednici. U maju 2003. godine „The New Hacker’s Dictionary“ se sastojao iz 236 406 reči i 1 638 454 karaktera.

U suštini, sadržaj leksikona u sebi sadrži tri kategorije: sleng, žargon i tehnički jezik. Sleng je nezvaničan jezik koji koriste ne-tehničke kulturne zajednice (vozači motora, rokeri, surferi...). Žargon je jezik koji se razvio među hakerima, glavinim korisnicima leksikona. Tehnički jezik je formalni tehnički jezik programiranja, kibernetike i informatike. Zbog toga ovaj tekst predstavlja neprocenjivo blago hakera koje je stasavalo i širilo se zajedno sa njima. U njemu je osim reči sadržan i identitet cele kulture pa zbog toga predstavlja i njen zaštitni znak. Na adresi

može se pogledati poslednje izdanje Jargon Filea, a ko je zainteresovan, može autoru poslati sugestiju, primedbu, pohvalu ili zahtev za dopunjavanjem dokumenta novim izrazima.

Uz stručne izraze i terminologiju, Jargon File sadrži i veoma zanimljiv deo o pshihologiji i načinu života hakera koji omogućava da se ovi ljudi upoznaju ne samo sa tehničke strane, već kao i ličnosti sa kojima svakodnevno delimo socijalni prostor.

Hackers encyclopedia je nastala 1990. godine kao delo hakera srednjoškolca koji je koristio pseudonim Logik Bomb, a pripadao je grupi F0nephreaks Of America. (FAO). Tada je radio na računaru marke Apple Power Macintosh 4400/200.

Enciklopedija sadrži definicije različitih pojmova koji se koriste u hakerskoj zajednici, kao i imena svih poznatijih hakera tog vremena. Kao izvore koristio je različite hakerske časopise, novinske članke, konsultovao se sa prijateljima hakerima i uspeo da napravi, za to doba, jedan zaista impozantan leksikon reči i izraza.

Originalan tekst Hakerske enciklopedije možete videti ovde.

Hakerska kultura

0 komentara
Hakerska kultura razvija se početkom 60tih godina prošlog veka. Posle 1969. godine stopila se sa tehnološkom kulturom u koju su spadali začetnici Interneta. Vremenom su se u nju stapale sve kulture vezane za razvoj teknologije i računara, pa je od 1990tih hakerska kultura skoro izjednačena sa onim što se zove „pokret otvorenog koda“ (open source movement).

Hakerska potkultura razvija se u okviru hakerske kulture i predstavlja onaj njen deo koji se povezuje sa kompjuterskim podzemljem. Tu spadaju black hackers, crackers, lamers... Pripadnici ove potkulture se ne distanciraju od hakerske kulture već se prepliću sa njom, naglašavajući da imaju mnogo toga zajedničkog: članove, političke i društvene ideologije i ljubav prema učenju o tehnologiji.

Centralni stubovi hakerske kulture na kojima se ona razvija jesu: Internet, World Wide Web, GNU projekat, Linux operativni sistem i sve hakerske kreacije. Od 1990tih pa nadalje, hakerska kultura dobija još neke prepoznatljive simbole: Tux, the Linux penguin, the BSD Daemon, Perl Camel, kao i Hakerski amblem, koji je predložio Eric S. Raymond. Jargon File, imao je specijalnu ulogu u pozicioniranju hakerske kulture i sigurno je jedan od njenih kamena temeljaca.

Spoljne manifestacije hakerskih aktivnosti je lako uočiti i nabrojati, jer su one zaista mnogobrojne i stvorene su za veoma kratko vreme. Težište ovog bloga se bazira na unutrašnjoj strukturi hakerske zajednice, na njihovim običajima, načinu života, načinu komunikacije i psihološkim profilima.

Poznato je da svaka kultura ima u sebi svoje osobene karakteristike po pitanju glavnih osobina, načina komunikacije, međusobnim odnosima između pripadnika, ponašanju, navikama... Ljudi u modernom društvu uglavnom o hacker-ima imaju predrasude. Najčešći stereotip o hakerima izgleda ovako: hacker je belac, 165 cm visok, mršav i koščat, sa naočarima i tregerima, liči na Stevea Urkela i nema društveni život.

Malo je ljudi koji znaju da biti haker znači „biti osoba koja ima ogroman koeficijent inteligencije, osoba koja ceo dan provede za kompjuterom proučavajući ga, osoba koja to čini da bi zaštitila ostale korisnike kompjutera i omogućila im potpunu privatnost, osoba koja svojim pronalascima gura čovečanstvo ka napretku, i osoba koja uvek može da vas pogleda u oči.“

Dakle, stereotipa nema, ili bar ne bi trebalo da ih bude. Ali u hakerskoj kulturi izvesno postoje neki obrasci ponašanja i crte zajedničke za sve pripadnike ove zajednice. Blogeru su najupečatljiviji ostali način komunikacije, psihološki profil i način života.