Kada si dobar haker svi te znaju. Kada si najbolji haker, niko te ne zna

Ovde nema exploita, nema skenera IP portova ni besplatnih softvera. Ovde su odškrinuta vrata sveta ljudi koji uporno iz dana u dan guraju napred granice tehnologije i koji su zaista posebni na svoj način - jer su lucidni i uporni. Za neke su kriminalci. Za neke su heroji. Šta god bili, mora im se priznati da su majstori!

Blog about hacking culture in Serbian language. Roots, history, news, videos and much more...
 
Приказивање постова са ознаком 1337. Прикажи све постове
Приказивање постова са ознаком 1337. Прикажи све постове

Psihološki profil hakera - pojava, crte ličnosti, komunikacija

0 komentara
Ljudi gaje određene stereotipe kada su hakeri u pitanju. Priča o smešnom, malom, mršavom belcu koji nema socijalni život je skup ekstremnih osobina koje mogu imati hakeri i nikako ne predstavlja stereotip prosečnog pripadnika hakerske zajednice.

Jargon File sadrži jedan deo posvećen psihologiji i načinu života hakera, njihovim navikama i preferencijama.

Zavirimo malo!
POJAVA : Hakeri su veoma inteligentne osobe, istrošenog izgleda, apstraktni su. Iako se bave profesijom koja zahteva dosta sedenja, pretežno su mršavi. Ukoliko pate od prevelike težine, onda je to u ekstremu, baš kao i mršavost. Retko su preplanulog tena

CRTE LIČNOSTI : Ono što je zajedničko svim hakerima jeste visok koeficijent inteligencije, velika radoznalost i lakoća intelektualne apstrakcije. Stimulišu ih nova saznanja. Većina su individualci i antikonformisti. Imaju povišenu sposobnost apsorpcije znanja i obraćaju pažnju na mnoštvo „običnim ljudima“ nebitnih detalja, prepuštajući kasnijem iskustvu da im da kontekst i značenje. Osoba sa prosečnom analitičkom inteligencijom koja ima ovu sposobnost može biti izvrstan haker, dok kreativni genije kome nedostaje ova karakterna crta nikada neće dostići taj nivo. Većina hakera smatra da je „hakovanje upotreba znanja zarad sticanja novih saznanja.“

Suprotno već pomenutim stereotipima, hakeri nisu jednostrani. Trude se da budu uključeni u bilo koju temu koja izaziva intelektualni napor, i mogu podjednako dobro da diskutuju o mnoštvu različitih tema - pod uslovom da ih dovoljno zainteresujete kako se ne bi povukli i vratili hakovanju. Interesantno je da hakeri, što su bolji u hakovanju, to su svestraniji i otvoreniji i za druge teme. Hakeri se plaše kontrole i ne žele da imaju veze ni sa čim što je obavezujuće i autoritativno. Sa druge strane, kao što dete voli da upravlja električnim vozićem, tako i haker uživa da radi komplikovane radnje navodeći računar da to obavlja za njega Ali to mora biti njegova, i samo njegova aktivnost. Ne vole monotoniju, neodređenost i većinu dosadnih stvari koje prate život. Imaju tendenciju da budu savršeno sređeni na intelektualnom planu, a da im ostali aspekti života budu u haosu. Kod za program biće savršeno napisan, iako su radni sto i kućište računara zatrpani đubretom.

Većina hakera ne nalazi motivaciju u opštem društvenom prihvatanju ili novcu. Njih privlače izazovi, uzbuđuju ih nove igračke. Interesovanje za posao imaju samo ako ga posmatraju kao izazov ili kao igračku sa kojom će se igrati. Njihov tip ličnosti je intovertan, intuitivan i misleći, za razliku od tipa koji dominira u glavnoj kulturi.

NAČIN KOMUNIKACIJE : 1337 je razvijeniji u pisanom nego u govornom obliku. To je zbog toga što su i hakeri mnogo bolji u pisanom izražavanju nego u živoj interpersonalnoj komunikaciji. I dok je leet uvek otvoren za nove kovanice, hakeri su, po pravilu, veoma osetljivi na značenje reči kada govore sa „nekim oči u oči“ i veoma su precizni u njihovoj upotrebi.

NEGATIVNE CRTE LIČNOSTI : Hakeri nemaju sposobnost emotivne identifikacije sa ostalim ljudima. To može biti delom zbog toga što hakeri nisu kao „ostali ljudi“. Često teže aroganciji, iskazivanju nestrpljenja prema ljudima i stvarima za koje smatraju da im traće vreme. Ponekad su cinični, a tendencija da druge ljude posmatraju na isti način kao i sebe (racionalne, slikovite i „cool“) dovodi do slabljenja komunikacionih sposobnosti. To se najbolje vidi u situacijama sukoba i pregovora.

Ipak, postoji jedna stvar u kojoj su neki od njih izuzetno dobri, a to je socijalni inženjering , ili, prostije rečeno, manipulacija drugim ljudima. Ovo se prvenstveno odnosi na phreakere koji su neretko dolazili do poverljivih šifara upravo ubeđivanjem i manipulacijom. Pozvali bi nekog i za čas izvukli iz njega lozinku za pristup računaru, broj kreditne kartice ili broj naloga za pristup internetu. Nekrunisani kralj "socijalnog inženjeringa" je poznati haker Kevin Mitnick, koji je svoja iskustva pretočio u knjigu "Art of Deception" u kojoj govori o kontrolisanju ljudskog faktora u bezbednosti računara.

Hakeri imaju bolesnu naviku da stvarima pristupaju iz tehničkog ugla, zato što bi to bio zanimljiviji način da se određeni problem reši. Zbog svoje strasti za činjenjem Prave Stvari (one za koju oni smatraju da je Prava) izuzetno su netolerantni po pitanjima tehnike i ne dozvoljavaju da se neka pojava sagleda iz drugog ugla sa tehničke strane. Na primer, hakeri stare škole sa nipodaštavanjem gledaju na Unix i Linux hakere, Unix hakeri preziru Windows, a korisnici Useneta smatraju da je IRC obično gubljenje vremena. Zbog svega ovoga, hakeri imaju problem u izgrađivanju dugotrajnog odnosa sa okolinom i ostvarivanju trajnijih veza. Kao proizvod nastaju klasični „kompjuterski gikovi“: nesposobni za odnos sa drugima, seksualno frustrirani i očajni kada nisu prihvaćeni u željenom društvu. Na svu sreću, takvi slučajevi su malobrojni, iako se većina hakera može prepoznati neke od navedenih osobina u svojoj ličnosti. Često su totalno dezorganizovani i smotani kada je u pitanji komunikacija sa fizičkim svetom.

Tokom 1994 i 1995 godine kod ljudi koji se bave hakovanjem otkriven je ADD sindrom (Attention Deficit Disorder) koji je okarakterisan nemogućnošću održavanja pažnje kombinovano sa hiperfokusiranjem na stvari koje ih zanimaju. 1999. godine otkriva se AS (Asperger’s syndrom). Ovaj poremećaj se zove i ”visokofunkcionalni autizam”. Ispoljava se u nemogućnosti da se razume govor lica i tela drugih osoba, kao i nemogućnost saosećanja sa njima. Na drugoj strani, postoji visok koeficijent inteligencije, velike analitičke sposobnosti kao i izuzetna sposobnost rešavanja problema na tehničkom polju. Oba sindroma pripisana su anomalijama neurotransmitera. Hakeri su tada primetili da većinska kultura pokazuje tendenciju da patologizira normalne varijacije u ličnosti i nisu želeli da budu ispitivani kako bi se naučno potvrdilo da ti sindromi zaista postoje. Smatrali su da društveni sistem koji se zasniva na autoritetu nema sluha za „drugačije“ ljude i da će pokušati da ih protera ili izleči kako bi se pravilno uklopili u „dobro socijalizovano“ društvo. Zbog toga hakeri smatraju da imaju razloga da budu skeptični prema kliničkim objašnjenjima svoje ličnosti. Ipak, ostaje podatak da se ADD javlja u većem procentu kod ljudi koji se bave hakom nego kod „običnih ljudi“ od kojih 3-5 % ima sindrom. AS je ređi i javlja se kod 0.4-0.5% ljudi koji se ne bave hakovanjem.

1337 u svakodnevnoj komunikaciji

0 komentara
Litspik je u svakodnevnu komunikaciju ušao prvenstveno preko video igrica. Najpopularnije "onlajn" igrice kao što su Counter Strike i Warcraft postale su pogodne platforma na kojoj se razvijao litspik kod onog sloja ljudi koji se nužno ne bavi razvojem tehnologije već je isključivo njen krajnji konzument.

Razvoj takozvanih viki-sistema (wiki systems), sajtova na kojima posetioci mogu menjati sadržaj, kao i blogova ohrabrio je korišćenje lita izvan hakerske i gejmerske populacije i omogućio njegovu mutaciju brzinom svetlosti. U viki sistemu, svaki inventivni pojedinac može izmisliti neku kovanicu koja će biti opšteprihvaćena u veoma kratkom vremenskom periodu. Tako litspik nastavlja da se razvija uporedo sa razvojem tehnologije svakodnevno dodajući u svoj vokabular nove reči, izraze i znakove.
Upotreba litspika koristi se i da bi se izbegli takozvani filteri za neželjenu automatizovanu poštu (spam filters). Ovi filteri funkcionišu tako što "čitaju" elektronsku poštu i na osnovu liste nepoželjnih reči dozvoljavaju ili odbacuju njen sadržaj. Tako se na kao neželjena automatska pošta (spam) tretiraju sadržaji koji u sebi imaju reči "porn". Korišćenjem litspika reč "porn" zamenjuje se sa "p0rn", "p()rn" ili "pr0n" tako da spam-pošta uprkos filterima ipak pronalazi put do elektronskog poštanskog sandučeta primaoca. Administratori sistema elektronske pošte bili su prinuđeni da u filtere ubace i ove reči na litspiku, ali je zbog njegove svakodnevne evolucije nemoguće napraviti jedinstvenu listu nepoželjnih reči u sadržaju elektronske pošte.

Munjeviti razvoj informacionih tehnologija krajem prošlog veka otvorio je vrata novih medija i novih komunikacija. Svakodnevni život preselio se i u "onlajn" dimenziju, ali u malo drugačijem obliku. Uticaj Interneta i kompjutera na sve sfere čovekovog života otvorio je mogućnost za razvoj specifičnih vrsta komunikacija, a litspik je jedan od tih načina koji je tek u začetku. Nekadašnja nametnuta ideja Esperanta kao univerzalnog sredstva sporazumevanja među ljudima nije naišla na plodno tlo, ali je zato komunikacija koja se u početku koristila samo unutar određenih kulturnih grupa polako počela da probija sopstvene granice i da se ukotvljava kao svakodnevna komunikacija.


Litspik je kao način izražavanja još uvek u povoju. Njegove granice se za sada ne vide, prvenstveno jer su njegovi kreatori pripadnici čitavog čovečanstva, a ne samo profesionalci u oblasti nauke i tehnologije. Jedino je izvesno da će se litspik razvijati uporedo sa tehnologijom i čitavim drušvom istovremeno oblikujući to društvo na sebi svojstven način.

Iako izvorni litspik ima korene u engleskom jeziku jer je nastao na engleskom govornom području, svojom otvorenošću i fleksibilnošću ušao je i u ostale jezike spajajući tako nekada nepremostive jezičke barijere među ljudima.

1337 - translatori

0 komentara
Brzim razvojem i ulaskom litspika u svet ljudi koji su obični korisnici računara pojavila se i potreba za "prevođenjem" običnog jezika u lit. U tu svrhu mogu da posluže mnogi programi za prevođenje, bilo da se nalaze na Internetu ili se mogu instalirati direktno u kompjuter.

Nekoliko online prevodilaca može se naći na sledećim adresama:

http://www.albinoblacksheep.com/text/leet.php
http://www.jayssite.com/stuff/l33t/l33t_translator.html
http://home.no.net/hellshl/main/translate.html
http://www.awayart.com/leet-translator.php
http://www.kfdev.com/development/javascript/leettrans.htm
http://www.julian-bez.de/hacker/

Svi oni rade po istom principu, u okviru onih fleksibilnih pravila koja važe za zamenu znakova u litspiku, pa se prevođenjem jedne iste rečenice u različitim programima dobijaju različiti prevodi na litspik.

Od programa koji se mogu instalirati u kompjuter izdvajaju se

Leet speak 1.3 http://www.softempire.com/leet-speak-downloads.html
Leetspeak generator http://ryanross.net/leet/
Dodatak za prevođenje za browser Opera http://widgets.opera.com/widget/6520
Leetspeak generator v 1.2 http://fileforum.betanews.com/detail/Leet_Speak_Generator/1118808506/1
1337 translator http://sourceforge.net/projects/l337-translator/

Na sajtu http://leetkey.mozdev.org/development.html nalazi se izvorni kod programa koji kada se instalira u kompjuter omogućava direktan unos karaktera na litspiku. Takođe, ukucavanjem Internet adrese neke stranice sa prefiksom
http://l33t.0pointer.de/?url=http://
omogućava pretragu Interneta na litu. Izvorni kod ove Internet stranice u sebi ima ugrađen "prevodilac" na litspik tako da svaki tekst na nekoj stranici automatski prevodi na hakerski jezik.

Ni Gugl nije ostao imun na 1337 pa je jednu svoju verziju odvojio za pretragu na litspiku: http://www.google.com/intl/xx-hacker/

Hakerski rečnik i Hakerska enciklopedija

0 komentara
Dva najveća dokumenta koja govore o načinu izražavanja hakera jesu Hakerski rečnik (Jargon File , kasnije poznat pod imenom „The New Hacker’s Dictionary“) i „Hakerska enciklopedija“. Ove knjige predstavljaju pravo blago hakerske kulture, a njihova vrednost i obim se povećavaju iz dana u dan zajedno sa napretkom hakera, a samim tim i tehnologije.

Originalni Jargon File nastao je 1970. godina kada su tehničari iz laboratorija MIT-a, Stanforda i ARPANET-a počeli da sastavljaju dokument koji se sadržao stručne izraze koje su upotrebljavali. Prve reči je upisao Raphael Finkel sa Stanfordskog univerziteta (Stanford University), iako su neki od tih izraza nastali znatno ranije, još tokom 1960tih kada je MIT uveo upotrebljavanje računara u železnici. 1976. godine Mark Crispin je kopirao dokument iz Stanforda u kompjuter MIT-a i nazvao ga je SAIL JARGON. Ubrzo posle toga, dokument je preimenovan u JARGON, a Mark Crispin i Guy L. Steele Jr. su nastavili da ga dopunjuju novim izrazima. Finkel tada prestaje da radi na dokumentu, a na njegovo mesto u ime stanfordske laboratorije dolazi Don Woods.


Na svoje prvo objavljivanje, Jargon File je čekao do 1981. godine. Tada ga je haker Charles Spurgeon velikim delom objavio u almanahu Stewart Brandt’s CoEvolution Quarterly. Drugo objavljivanje Jargon Filea dogodilo se 1983. godine kada ga je Guy Steele objavio pod nazivom Hakerski rečnik. Od tada, pa narednih sedam godina, dokument je prestao da se dopunjuje i menja. Priče o njemu kružile su kao legenda, ne samo u blizini Stanforda i MIT-a. Tada niko nije shvatao kakav će uticaj dokument imati na hakersku kulturu za koju je on, iako godinama nedopunjavan, bio nešto posebno o čemu se govorilo sa poštovanjem. 1991. godine Eric S.Raymond uz pomoć Guya Steelea „oživljava“ Jargon File i on postaje osnova knjige „The New Hacker’s Dictionary“. Autori su se tom prilikom obavezali da će održavati on-line verziju dokumenta, da će nastaviti da arhiviraju nove termine i stavljati ih na korišćenje hakerskoj zajednici. U maju 2003. godine „The New Hacker’s Dictionary“ se sastojao iz 236 406 reči i 1 638 454 karaktera.

U suštini, sadržaj leksikona u sebi sadrži tri kategorije: sleng, žargon i tehnički jezik. Sleng je nezvaničan jezik koji koriste ne-tehničke kulturne zajednice (vozači motora, rokeri, surferi...). Žargon je jezik koji se razvio među hakerima, glavinim korisnicima leksikona. Tehnički jezik je formalni tehnički jezik programiranja, kibernetike i informatike. Zbog toga ovaj tekst predstavlja neprocenjivo blago hakera koje je stasavalo i širilo se zajedno sa njima. U njemu je osim reči sadržan i identitet cele kulture pa zbog toga predstavlja i njen zaštitni znak. Na adresi

može se pogledati poslednje izdanje Jargon Filea, a ko je zainteresovan, može autoru poslati sugestiju, primedbu, pohvalu ili zahtev za dopunjavanjem dokumenta novim izrazima.

Uz stručne izraze i terminologiju, Jargon File sadrži i veoma zanimljiv deo o pshihologiji i načinu života hakera koji omogućava da se ovi ljudi upoznaju ne samo sa tehničke strane, već kao i ličnosti sa kojima svakodnevno delimo socijalni prostor.

Hackers encyclopedia je nastala 1990. godine kao delo hakera srednjoškolca koji je koristio pseudonim Logik Bomb, a pripadao je grupi F0nephreaks Of America. (FAO). Tada je radio na računaru marke Apple Power Macintosh 4400/200.

Enciklopedija sadrži definicije različitih pojmova koji se koriste u hakerskoj zajednici, kao i imena svih poznatijih hakera tog vremena. Kao izvore koristio je različite hakerske časopise, novinske članke, konsultovao se sa prijateljima hakerima i uspeo da napravi, za to doba, jedan zaista impozantan leksikon reči i izraza.

Originalan tekst Hakerske enciklopedije možete videti ovde.

1337 - uloga

0 komentara
Lit ima veoma važnu ulogu u hakerskoj zajednici jer kao specifičan rečnik zajednice izražava zajedničke vrednosti i iskustva. Takođe, onaj ko ne poznaje jezik, smatra se autsajderom, strancem. Još jedna od funkcija lita jeste da omogući izražavanje osećanja, a da se pri tom ne pređu granice političke korektnosti (misli se prvenstveno na psovke koje se mogu zameniti znakovima !@!*@($%), kao što to možemo videti u stripovima.

Interesantno je da je 1337 bio relativno nepoznat širokoj javnosti, sve dok se nije pojavio veoma popularan strip Megatokio (Megatokyo) koji je koristio neke reči iz lita Javnost je upoznala ovaj način pisanja, a hakeri su prosto poludeli za stripom. Lit takođe obezbeđuje slobodu govora, jer uspeva da izbegne kontrole i zabrane koje autoriteti postavljaju. Kao što se hakeri u praksi bore za slobodnu informaciju i slobodan kod, tako se i njihov jezik razvijao u cilju slobode izražavanja.

Iako predstavlja izraz glavnih socioloških zakona, da male grupe nastoje da održe sopstveni identitet i egzistenciju u okviru većih grupa kroz formiranje sopstvenog jezika, hakerski sleng postavlja izazove pred lingvističke i antropološke pretpostavke. Početkom 1990tih, pričalo se o dva pravca u izražavanju. Prvu struju činio je precizan, neemotivan jezik karakterističan za kulture u kojima vladaju logika, objektivnost, individualizam. Drugi pravac bio je emotivan, višeznačan, kompleksan i važio je u kulturama u kojima preovlađuje subjektivnost, konsenzus, kooperacija i tradicija. Hakeri su uspeli da pomire ova dva pravca pokazujući da u jednoj kulturi u kojoj se sve zasniva na logici i individualnosti može da se razvije kompleksan, slobodan i višeznačan jezik.

1337 - žargon i gramatičke konstrukcije

0 komentara
U šali se kaže da „ako ikada primetite rečenicu koja pati od gramatičkih manjkavosti, sigurno je napisao haker“. Uz specifične jezičke znakove, pripadnici hakerske kulture služe se i posebnim izrazima i gramatičkim konstrukcijama. Iako se običnom čitaocu čini da u tom načinu komunikacije nema reda, ipak postoje neka pravila i zakonitosti koja se primećuju.Treba naznačiti da i među korisnicima lita ima razlike i hijerarhije i shodno tome se i stvara različita upotreba ovog jezika.

- ako se tekst piše velikim slovima, to znači da taj neko viče non stop.
„I W11L H@X0R J00 D00D!!!1“

- nekada se svako drugo slovo piše veliko, a nekada se samoglasnici pišu velikim slovima
„LiKe ThIs“ ili „LiKe ThiS“

- zamena -S na kraju reči sa –Z i to daje toj reči smisao da je u pitanju nešto ilegalno.
w4r3z (skraćeno od software) – ilegalno kopiran program, sploitz (skraćeno od exploit) – program za skeniranje slabosti računarskog sistema, codez (codes) – „provaljene“ šifre

- dodavanje prefiksa –k za isticanje i naglašavanje nečega:
k-kool, k-rad, k-awesome

- zamena –ck i -cks konstrukcije sa x:
H4x (hack), h4xx (hacks)

- postojanje konstrukcije -0r –x0r koja ima više varijanti izgovora. Može biti „-ker“, „-zor“, „-ksor“ (poslednje dve varijante su one koje se koriste na području Britanskog engleskog.

i 4m H4X0R @Nd i W1LL H4XoR y0uR 8oX0r (I am hacker and I will hack your computer).

Reč „boxor“ kao oznaka za računar, izvedena je iz reči „box“ - kutija.

- hakeri imaju naviku da dupliraju neke od glagola koje koriste. Njihov smisao može biti ili ironična implikacija onoga što subjekat radi, ili završavanje razgovora, za razliku od Engleskog jezika gde dupliranje glagola označava pojačavanje radnje ili njeno isticanje.
- The disc heads just crashed.
- Lose, lose.

- pravljenje rima ili igranje rečima sa ciljem da se od već standardnog naziva napravi interesantnija reč.
Linux – Linsux
New York Times – New York Slime
Boston Globe – Boston Glob
Miscrosoft - Microsloth

- pretvaranje reči u „DA-NE“ pitanje vrši se dodavanjem poslednjeg sloga „P“. Onaj ko pita očekuje pozitivan ili negativan odgovor.
Foodp? – Da li si gladan?

- hakeri obožavaju da uopštavaju gramatička pravila. Mnogi od njih dodaju rečima pogrešne nastavke i od toga mimo svih gramatičkih normi prave imenice, glagole, prideve...
misterious – misteriosity
obvious – obviosity

- još jedno uopštavanje jeste dodavanje sufiksa -itude da izrazi kvalitet bilo kog prideva ili imenice. Upotreba ove konstrukcije posebno se odnosi na slučajeve kada bi prema pravilima Engleskog jezika trebalo upotrebiti sufikse –iness ili –ingness
win – winnitude
loss – lossitude

- u hakerskom svetu, iz svake imenice se može izvesti glagol.
I’ll mouse it up.
All nouns can be verbed.

- i obratno, iz svakog glagola se može izvesti imenica
hack – hackification
disgust - disgustitude

- sve što se završava na –x u množini dobija nastavak –xen
box- boxen
sox (socks) – soxen

- hakeri imaju tendenciju da personifikuju računare i programe. Kada govore o kompjuteru ili nekom određenom programu, uvek će koristiti zamenicu za živa bića, a ne za predmete. To nije slučajno, niti je razlog u tome da oni smatraju kompjutere živim bićima. Hakeri prihvataju mehanističko shvatanje ljudskog ponašanja. Prema ovom shvatanju, čovek je biološka mašina. Stoga, ako je moguće da ljudska mašina ima ličnost i namere, to isto može i računar.

- reč „cool“ piše se „kewl“ i ima ironičnu konotaciju. Kada haker želi da naglasi osobine nečega, on koristi verziju nemačke reči „über“ („preko“) kojoj je dato značenje prideva ili priloga „super“
über hacked, üb3r3d,
I am üb3r-l33t.

- zamena konstrukcije –ph sa –f u pisanom jeziku. To je najuočljivije u rečima kao što su fone (phone, telephone) i freak (phreak).

- nekadašnja najčešća greška u kucanju je danas pravilo među hakerima i obuhvata pisanje člana „the“ u obliku „teh“ ili „t3h“ sa ciljem naglašavanja imenice. Pisanje „pwn“ i „pwned“ umesto „own“ i „owned“ takođe je nastalo kao greška u kucanju (na engleskoj tastaturi O se nalazi odmah pored tastera P) a sada je u širokoj upotrebi. U iste greške u kucanju spada i pisanje reči „ever“ i „smarth“.
I am teh r00xx0r and 1 pwn J00! – I am the hacker and I own you.
B3st g4m3 evR. - Best game ever
1 4m 5o s4mrt (smrt) – I am so smart

- pisanje lične zamenice „you“ i njenih oblika kao j00, j0, joor, j00R

- upotreba simbola „dolar“ ($) stvara zabunu među hakerima. Dok se $ smatra kao zamena za slovo S među običnim korisnicima, među onim najzagriženijim pristalicama lita simbol dolara se koristi samo kada se govori o ironičnom ili uvredljivom kontekstu koji je povezan sa negativnim aspektima novca (monopoli, veliki poslovi). Zbog toga hakeri skraćenicu kompanije Microsoft (MS) pišu kao M$, kako bi naznačili monopolistički karakter politike kompanije.

Naravno, ovo nisu sva pravila koja se tiču pisanja u litu. Ovo su samo neka od najčešće upotrebljavanih. Postoji samo jedno osnovno i najčvršće pravilo: NEMA PRAVILA. Hakeri obožavaju da se igraju sa jezikom i da svakodnevno iznalaze nove izraze i oznake za delove stvarnosti. Razlog leži i u tome što su mediji kojima se prenose ove poruke fluidni, stalno su u procesu menjanja i dopunjavanja, pa se tako i lit razvija uporedo sa njima. Treba napomenuti da litspik postoji ne samo u engleskom jeziku; u Jargon Fileu mogu se pronaći njegove varijacije na slovenskim i japanskim jezicima.

Što se govornog lita tiče, on postoji, ali se veoma malo upotrebljava, najčešće u igraonicama gde se igrice kao što su Kaunter Strajk (Counter Strike), Kvejk (Quake), Betlfild (Battlefield), Vorkraft (Warcraft) i njima slične mogu igrati. Govorni leet je podjednako grub i za slušaoca i za govornika i oduzima više vremena u komunikaciji nego što je to slučaj sa običnim jezikom. Jer ipak je njegova svrha prvenstveno bila da razvije pisanu komunikaciju na BBS-ovima, a ne da služi u situacijama gde sagovornici imaju audio-vizuelni kontakt.

U sledećem videu možete čuti kako leetspeak izgleda u govornom obliku:


1337 - pravila i gramatika

0 komentara
Tokom nastanka leet-a, nije bilo strogog pravila menjanja slova brojevima i simbolima. Svako je prema svom nahođenju ubacivao simbole koji su mu se činili pogodnim da zamene određena slova. Obično su korisnici jednog BBS-a ili hakerske grupe koristili iste znakove, pa je tako u leet-u došlo do višeznačnosti slova. Zbog toga ni danas ne postoji univerzalno pravilo koji simbol tačno zamenjuje koje slovo. Najčešće korišćeni znakovi su predstavljeni u sledećoj tabeli:

(klikni za uvećani prikaz)

Kao što se vidi, neka slova (A, M, H, R...) imaju mnogo znakova koji ih mogu zameniti.
Ako na primer uzmemo rečenicu „I am hacker and I will hack your computer“, zamenjivanjem određenih slova možemo dobiti više varijanti pisanja u leet-u:

i 4m H4X0R @Nd i W1LL H4XoR y0uR 8oX0r1 4/v\ |-|4><0|2><0|2><0|2>I Am Hax0R @nD 1 W1Ll H4xor Y0uR BOXoRI @m h@x0R 4ND I WILL H4Xor YOUR boxOR I 4m HaX0R @ND 1 wIll h4XOr YOUR BOX0r 1 4m HaX0r 4nD i W1LL h4X0r YOUr BOXOR
Mogućnosti i kombinacija je mnogo, ostaje samo da se upotrebi mašta i počne sa pisanjem na „hakerskom“. Iz ovoga se vidi da se “leet” na litu piše „1337“ i odatle proizilazi i najčešća oznaka za ovaj hakerski jezik.

Pošto hakeri kao jedini kriterijum podele priznaju veštinu i znanje, među njima su počele da se raslojavaju različite grupe koje su koristile različite nivoe enkripcije. Dakle, što je rečenica na litu bila nerazumljivija, to je njen tvorac važio za veštijeg hakera.

Ako rečenicu: „Fourscore and seven years ago our fathers brought forth on this continent a new nation, conceived in liberty and dedicated to the proposition that all men are created equal“ napišemo na različitim nivoima enkripcije, dobićemo tri totalno različita teksta:

Takozvana „litifikacija“ („leetification“) od 10% proizvodi tekst napisan na sledeći način: „F0uRsc0r3 AnD s3v3n y3ArS Ag0 0uR fAtH3rS Br0uGhT f0rTh 0n ThIs C0NtIn3nT A n3w NaTi0n, c0nC3Iv3d iN LiB3RtY aNd d3dIcAt3d t0 Th3 Pr0p0sItIoN tHaT aLL m3n Ar3 Cr3aT3d 3qUaL„ U njoj su samo neka slova zamenjena drugim znakovima i svako drugo slovo ili vokal su napisani velikim slovima. Ovakav način pisanja blizak je načinu izražavanja u čat sobama (chat rooms) i obični ljudi bi uz malo truda mogli da razumeju sadržaj poruke.

„Litifikacija“ od 50% daje sledeći tekst:ƒ0µr$(0r3 4nÿ $3v3n ¥34r$ 490 0µr ƒ47h3r$ br0µ9h7 ƒ0r7h 0n 7h1$ (0n71n3n7 4 n3w n4710n, (0n(31v3ÿ 1n £1b3r7¥ 4nÿ ÿ3ÿ1(473ÿ 70 7h3 pr0p0$1710n 7h47 4££ m3n 4r3 (r3473ÿ 3qµ4£“ U njoj je već dosta teže prepoznati smislene reči, osim ako primalac nije detaljnije upoznat sa substitucijom znakova u litspik varijanti jezika.

100% „litifikacija“ donosi tekst u obliku nerazumljivih simbola i znakova: ƒ0µ®$(0®3 4|\|ÿ $3\/3|\| ¥34®$ 490 0µ® ƒ47|-|3®$ ß®0µ9|-|7 ƒ0®7|-| 0|\| 7|-|1$ (0|\|71|\|3|\|7 4 |\|3\/\/ |\|4710|\|, (0|\|(31\/3ÿ 1|\| £1ß3®7¥ 4|\|ÿ ÿ3ÿ1(473ÿ 70 7|-|3 p®0p0$1710|\| 7|-|47 4££ |\/|3|\| 4®3 (®3473ÿ 3¶µ4£“. Njen sadržaj mogu prepoznati samo recipijenti detaljnije upućeni u „leet“.

Različite konvertore u 1337 možete pronaći ovde.

U sledećem postu možete pročitati osnovna gramatička pravila leeta, ali i čuti kako on zvuči u praksi.

1337 (leet speak) - nastanak

0 komentara

Okruženje u kome je nastajala hakerska kultura donelo je i razvoj specifičnog načina komunikacije karakteristične za pripadnike ove kulture koji se razvijao paralelno sa tehnologijom. Jedan od aspekata te komunikacije je i „leet speak“ čiji su segmenti vremenom usvojeni i kod onih koji se ne ubrajaju u napredne korisnike kompjutera. Negde osporavan, negde ismevan, negde veličan, leetspeak postaje „esperanto“ u svetu kompjutera, sa dvostrukom ulogom:
- prva je isključenje „stranaca“ iz komunikacije
- druga je stvaranje nove stvarnosti kroz kontrast sa jezikom većine.

Nastanak litspika nije tačno utvrđen, ali prema jednoj verziji, nastao je tokom 1980tih godina u vreme BBS-ova (Bulletin Board System). Tada operateri nisu dozvoljavali da se na njima otvoreno priča i diskutuje o pirateriji, hakovanju ili drogama, tako da su filtrirali i zabranjivali pisanje određenih reči ili su odstranjivali ljude koji su ih pisali. Da bi izbegli odstranjivanje, korisnici su modifikovali određene reči kako ih operateri ne bi prepoznali. Naravno, „hacker“ je bila najnepoželjnija reč. U početku su je korisnici pisali kao „h4cker“ ili „hack0r“. I ove varijante su mogle da se zabrane, ali korisnici su i dalje nastavljali da menjaju znakove da se reč jedva mogla prepoznati („h4xor“ i „|-|4><()22“). Operateri su jednostavno digli ruke jer su shvatili da nema načina da se zabrane reči koje stalno menjaju svoju formu. Kasnije je ovaj termin korišćen od strane ljudi koji sebe smatraju elitom. Danas osobe koje koriste ovaj način izražavanja opisuju sebe kao elitnog hakera ili „haxor“-a. Pošto se često dešava da je u pitanju samo puko hvalisanje, a ne zaista ekspertsko znanje o računarima, pravi kompjuterski stručnjaci sa nipodaštavanjem gledaju na osobe koje koriste leet.

Naziv „leet“ izveden je iz engleske reči „elite“ što znači elita, a razlog je taj što hakeri sebe smatraju elitom zasnovanoj na meritokratiji. Izgovor reči „leet“ može biti dvojak:

1. sve se izgovara kao jedna reč sa dugim I (li:t)
2. slovo L se izgovara posebni i tada zvuči kao „elita“ (el i:t)

Litspik je šifrovana forma pisanja zamenjivanjem slova brojevima, simbolima i drugim znakovima koji liče na njih. Lit ne treba mešati sa takozvanim AOL jezikom koji se sreće na Internetu (u AOL-u se, na primer, „I love you“ i „to be“ pišu „I luv u“ i „2 b“). Osnovna funkcija AOL jezika jeste da skrati pisanje nekih reči, dok je kod litspika osnovni cilj da učini tradicionalni jezik nerazumljivim za neupućene osobe.